MTR sa naše skopske tačke trasira putanju skok po skok do vašeg odredišta i kontinuirano meri latenciju i gubitak na svakom skoku. Iz Skoplja, rute ka Sofiji obično se završe u 3–5 skokova na oko 20 ms. Rute ka Beogradu se završe u 4–6 skokova na oko 25 ms. Rute ka Frankfurtu obično prolaze kroz srpski ili bugarski tranzit u 8–12 skokova, stižući za 55–65 ms. Izbor izlaznog pravca — na sever kroz Srbiju ili na istok kroz Bugarsku — zavisi od peering aranžmana operatera.

Tranzit Severne Makedonije kroz dve susedne zemlje znači da MTR iz Skoplja često pokazuje jasnu geografsku putanju: skokovi kroz makedonsku infrastrukturu, zatim prelazak granice u Srbiju ili Bugarsku, pa dalje ka zapadnoj Evropi. Skok latencije na graničnom skoku je normalan i odražava kablovski segment, a ne zagušenje. Veliki skok na kasnijem skoku koji traje kroz naredne skokove ukazuje na zagušenje ili problem u rutiranju u tranzitnoj mreži.

MTR iz Skoplja koristan je za identifikaciju koji od dva glavna izlazna pravca — Srbija ili Bugarska — nosi saobraćaj ka datom odredištu. Ako je vaš server u Frankfurtu i želite da znate kako ga makedonski korisnici dostižu, MTR trasa će pokazati konkretnu tranzitnu putanju i gde se uvodi najveći deo latencije. Ovo je informacija na osnovu koje možete delovati ako birate između hostovanja u Sofiji i Beogradu radi minimizovanja latencije za makedonske korisnike, jer se putanje rutiranja od Skoplja do svakog grada razlikuju.

Severna Makedonija je mala zemlja bez izlaza na more na zapadnom Balkanu. Skoplje je prestonica i jedino značajno internet čvorište. MK-IX (Makedonska internet razmena) jedina je neutralna peering tačka u zemlji i nalazi se u Skoplju. Ona povezuje lokalne provajdere i tranzitne provajdere kako bi domaći makedonski saobraćaj ostao lokalan. S obzirom na veličinu zemlje i mali broj mreža koje učestvuju, međunarodni saobraćaj se pretežno oslanja na tranzit kroz susedne Srbiju i Bugarsku, koje su glavne izlazne tačke za makedonski internet saobraćaj.

Latencija od Skoplja do Sofije iznosi oko 20 ms, a do Beograda oko 25 ms. Ova dva grada služe kao glavna tranzitna čvorišta za makedonski saobraćaj koji ide na zapad i sever. Iz Sofije, saobraćaj nastavlja ka Frankfurtu, Beču ili bečkom IX-u (VIXP), u zavisnosti od operatera. Iz Beograda, saobraćaj obično ide ka Frankfurtu preko Srbije i Hrvatske ili Mađarske. Skoplje–Frankfurt iznosi oko 50–65 ms na dobro tranzitiranim putanjama, mada suboptimalno rutiranje ili zagušen tranzit mogu to podići više.

Severna Makedonija nije članica EU, ali je zemlja kandidat za EU sa bližom usklađenošću sa EU regulatornim okvirima nego neki njeni balkanski susedi. Domaće tržište provajdera relativno je malo, pri čemu Makedonski Telekom (AS9118, podružnica Deutsche Telekom-a) deluje kao dominantan operater i pruža značajan deo okosnice. T-2 i Blizoo (sada A1) pružaju dodatnu potrošačku broadband i poslovnu povezanost. Kapacitet međunarodnog tranzita kupuje se od istih velikih evropskih operatera koji opslužuju širi balkanski region.

Skoplje smešta primarnu data centar infrastrukturu zemlje, mada je tržište daleko manje od regionalnih centara poput Sofije ili Beograda. Pejzaž operatorski neutralnih data centara je ograničen, sa objektima Makedonskog Telekoma i malim brojem nezavisnih operatera koji opslužuju lokalnu hosting potražnju. Prekogranične optičke veze ka Srbiji (ka Nišu i Beogradu) i Bugarskoj (ka Sofiji) nose najveći deo međunarodnog saobraćaja. Ove rute su prilično uhodane i rade uz nisku latenciju s obzirom na kratke geografske razdaljine.

Za operatere koji testiraju povezanost ka zapadnom Balkanu, Skoplje predstavlja zasebnu rutirajuću zonu u odnosu na Srbiju i Bugarsku uprkos kratkim razdaljinama. Tranzitne putanje, operaterski odnosi i peering aranžmani u Severnoj Makedoniji odvojeni su od onih u susednim zemljama. Test iz Skoplja daje vam uvid u to koliko je vaš server dostupan baš makedonskim korisnicima, što je bitno ako opslužujete balkansku publiku ili želite da potvrdite da rutiranje vašeg servera pokriva čitav region zapadnog Balkana.