TCP provera iz Severne Makedonije otvara vezu ka vašem navedenom portu sa naše skopske probe i beleži vreme handshake-a. Iz Skoplja, TCP handshake ka Sofiji završava se za oko 20 ms, ka Beogradu oko 25 ms, ka Frankfurtu oko 55–65 ms. Ovo su osnovne vrednosti latencije po portu za saobraćaj sa izvorom u Makedoniji pre bilo kakve aplikativne obrade.

TCP provera je pouzdanija od ICMP-a za potvrdu da li je port zaista dostupan iz Severne Makedonije, jer prati iste firewall putanje kao stvarni aplikativni saobraćaj. Čest oblik neuspeha za makedonski saobraćaj je geo-blokiranje: servisi koji primenjuju blokade ne-EU zemalja, ili koji ograničavaju pristup na osnovu regionalnih skorova rizika, često zahvate Severnu Makedoniju jer nije članica EU uprkos svom evropskom položaju. TCP neuspeh iz Skoplja kada Frankfurt i Sofija uspevaju klasičan je pokazatelj ovoga.

Ako port podbaci iz Skoplja, ali uspeva iz susedne Srbije ili Bugarske, najverovatniji uzrok je blokada specifična za makedonske IP opsege ili AS9118 (Makedonski Telekom) i srodne ASN-ove. Unakrsna provera sa srpskim i bugarskim tačkama pomaže da se razlikuje blokada specifična za Makedoniju od šireg balkanskog problema u rutiranju. Pokretanje MTR-a iz Skoplja uporedo sa TCP proverom identifikuje gde na putanji nastaje neuspeh.

Severna Makedonija je mala zemlja bez izlaza na more na zapadnom Balkanu. Skoplje je prestonica i jedino značajno internet čvorište. MK-IX (Makedonska internet razmena) jedina je neutralna peering tačka u zemlji i nalazi se u Skoplju. Ona povezuje lokalne provajdere i tranzitne provajdere kako bi domaći makedonski saobraćaj ostao lokalan. S obzirom na veličinu zemlje i mali broj mreža koje učestvuju, međunarodni saobraćaj se pretežno oslanja na tranzit kroz susedne Srbiju i Bugarsku, koje su glavne izlazne tačke za makedonski internet saobraćaj.

Latencija od Skoplja do Sofije iznosi oko 20 ms, a do Beograda oko 25 ms. Ova dva grada služe kao glavna tranzitna čvorišta za makedonski saobraćaj koji ide na zapad i sever. Iz Sofije, saobraćaj nastavlja ka Frankfurtu, Beču ili bečkom IX-u (VIXP), u zavisnosti od operatera. Iz Beograda, saobraćaj obično ide ka Frankfurtu preko Srbije i Hrvatske ili Mađarske. Skoplje–Frankfurt iznosi oko 50–65 ms na dobro tranzitiranim putanjama, mada suboptimalno rutiranje ili zagušen tranzit mogu to podići više.

Severna Makedonija nije članica EU, ali je zemlja kandidat za EU sa bližom usklađenošću sa EU regulatornim okvirima nego neki njeni balkanski susedi. Domaće tržište provajdera relativno je malo, pri čemu Makedonski Telekom (AS9118, podružnica Deutsche Telekom-a) deluje kao dominantan operater i pruža značajan deo okosnice. T-2 i Blizoo (sada A1) pružaju dodatnu potrošačku broadband i poslovnu povezanost. Kapacitet međunarodnog tranzita kupuje se od istih velikih evropskih operatera koji opslužuju širi balkanski region.

Skoplje smešta primarnu data centar infrastrukturu zemlje, mada je tržište daleko manje od regionalnih centara poput Sofije ili Beograda. Pejzaž operatorski neutralnih data centara je ograničen, sa objektima Makedonskog Telekoma i malim brojem nezavisnih operatera koji opslužuju lokalnu hosting potražnju. Prekogranične optičke veze ka Srbiji (ka Nišu i Beogradu) i Bugarskoj (ka Sofiji) nose najveći deo međunarodnog saobraćaja. Ove rute su prilično uhodane i rade uz nisku latenciju s obzirom na kratke geografske razdaljine.

Za operatere koji testiraju povezanost ka zapadnom Balkanu, Skoplje predstavlja zasebnu rutirajuću zonu u odnosu na Srbiju i Bugarsku uprkos kratkim razdaljinama. Tranzitne putanje, operaterski odnosi i peering aranžmani u Severnoj Makedoniji odvojeni su od onih u susednim zemljama. Test iz Skoplja daje vam uvid u to koliko je vaš server dostupan baš makedonskim korisnicima, što je bitno ako opslužujete balkansku publiku ili želite da potvrdite da rutiranje vašeg servera pokriva čitav region zapadnog Balkana.