UDP provere iz Severne Makedonije šalju paket ka ciljnom portu sa naše skopske probe i čekaju odgovor. Saobraćaj makedonskih data centara nije podložan UDP filtriranju na nivou provajdera. Glavni oblici neuspeha za UDP iz Skoplja su na strani servera: zatvoreni portovi, firewall pravila koja tiho odbacuju UDP, ili cloud security grupe koje ne uključuju makedonske izvorišne IP opsege u svoje allow liste.

Severna Makedonija je relevantna test-tačka za UDP servise koji ciljaju balkanske korisnike. VPN endpoint-i, game serveri i SIP infrastruktura koji treba da budu dostupni sa zapadnog Balkana trebalo bi da odgovore na UDP proveru iz Skoplja ako su ispravno konfigurisani. Rezultat bez odgovora iz UDP provere nije dokaz blokade na nivou provajdera — verifikujte konfiguraciju firewall-a pre nego što izvučete taj zaključak.

Ako UDP port odgovori sa srpskih i bugarskih tačaka, ali ne iz Skoplja, problem je verovatno u firewall-u ili geo-blok konfiguraciji servera, a ne u makedonskoj putanji. IP prostor Severne Makedonije je mali i poseban, i nije retko da ga ručne IP allow liste izostave, dok pokrivaju susedne zemlje. UDP provera iz Skoplja daje vam direktnu potvrdu da li je to slučaj.

Severna Makedonija je mala zemlja bez izlaza na more na zapadnom Balkanu. Skoplje je prestonica i jedino značajno internet čvorište. MK-IX (Makedonska internet razmena) jedina je neutralna peering tačka u zemlji i nalazi se u Skoplju. Ona povezuje lokalne provajdere i tranzitne provajdere kako bi domaći makedonski saobraćaj ostao lokalan. S obzirom na veličinu zemlje i mali broj mreža koje učestvuju, međunarodni saobraćaj se pretežno oslanja na tranzit kroz susedne Srbiju i Bugarsku, koje su glavne izlazne tačke za makedonski internet saobraćaj.

Latencija od Skoplja do Sofije iznosi oko 20 ms, a do Beograda oko 25 ms. Ova dva grada služe kao glavna tranzitna čvorišta za makedonski saobraćaj koji ide na zapad i sever. Iz Sofije, saobraćaj nastavlja ka Frankfurtu, Beču ili bečkom IX-u (VIXP), u zavisnosti od operatera. Iz Beograda, saobraćaj obično ide ka Frankfurtu preko Srbije i Hrvatske ili Mađarske. Skoplje–Frankfurt iznosi oko 50–65 ms na dobro tranzitiranim putanjama, mada suboptimalno rutiranje ili zagušen tranzit mogu to podići više.

Severna Makedonija nije članica EU, ali je zemlja kandidat za EU sa bližom usklađenošću sa EU regulatornim okvirima nego neki njeni balkanski susedi. Domaće tržište provajdera relativno je malo, pri čemu Makedonski Telekom (AS9118, podružnica Deutsche Telekom-a) deluje kao dominantan operater i pruža značajan deo okosnice. T-2 i Blizoo (sada A1) pružaju dodatnu potrošačku broadband i poslovnu povezanost. Kapacitet međunarodnog tranzita kupuje se od istih velikih evropskih operatera koji opslužuju širi balkanski region.

Skoplje smešta primarnu data centar infrastrukturu zemlje, mada je tržište daleko manje od regionalnih centara poput Sofije ili Beograda. Pejzaž operatorski neutralnih data centara je ograničen, sa objektima Makedonskog Telekoma i malim brojem nezavisnih operatera koji opslužuju lokalnu hosting potražnju. Prekogranične optičke veze ka Srbiji (ka Nišu i Beogradu) i Bugarskoj (ka Sofiji) nose najveći deo međunarodnog saobraćaja. Ove rute su prilično uhodane i rade uz nisku latenciju s obzirom na kratke geografske razdaljine.

Za operatere koji testiraju povezanost ka zapadnom Balkanu, Skoplje predstavlja zasebnu rutirajuću zonu u odnosu na Srbiju i Bugarsku uprkos kratkim razdaljinama. Tranzitne putanje, operaterski odnosi i peering aranžmani u Severnoj Makedoniji odvojeni su od onih u susednim zemljama. Test iz Skoplja daje vam uvid u to koliko je vaš server dostupan baš makedonskim korisnicima, što je bitno ako opslužujete balkansku publiku ili želite da potvrdite da rutiranje vašeg servera pokriva čitav region zapadnog Balkana.